Peđa Topić

Bio sam panelista na diskusiji oko jednog projekta iz oblasti socijalne politike. Pre mog panela je održan radni sastanak učesnika koji se uskostručno bave tom oblašću. U neobaveznim i standardnim razgovorima u pauzi pre mog panela, ime jednog od učesnika je iskakalo: “Baš im je dobro rekao”, “Sagledava to mnogo šire od svih ostalih”, “Konačno da se kaže na taj način” itd.

Kreće moj panel, posle nekoliko govornika dolazi red na mene. Sa svoje leve strane perifernim pogledom hvatam osobu koja daje nekoliko klimoglava (ja duboko verujem) značajnog odobravanja. Ispostavlja se da je čovek sa moje leve strane onaj koji je toliko pominjan u pauzi. Takođe se kasnije ispostavlja da je alumnista BOŠ-a i mentor na programu. Nijednom se do tada nismo sreli.

Širina u pogledima. Sveobuhvatnost. Znanje. Instant razumevanje. Sve to se pomnoži sa 30 generacija i brojem ljudi na svakoj od generacija.
To je za mene bio BOŠ 2004, to isto je danas, a za dalje uopšte nemam sumnje. 

Predrag Topić, alumnista XII generacije BOŠ-a