DAUS je akronim za Department for Advanced Undergraduate Studies, odnosno odeljenje za napredne dodiplomske studije. Odeljenje za napredne dodiplomske studije je bio jedan od centara Beogradske otvorene škole. Cilj ovog odeljenja bio je da dodatno obrazuje i povezuje odabrane studente kroz multidisciplinarne akademske programe iz oblasti društvenih i humanističkih nauka.
Novim strateškim planom Beogradske otvorene škole, struktura organizacije po centrima je promenjena, pa je centar preimenovan u obrazovni program Studije budućnosti, kako se i trenutno zove.
Studije budućnosti imaju za cilj da studente upoznaju sa glavnim globalnim trendovima i izazovima pred kojima se nalazi savremeni svet. Ove studije treba da pruže odgovor na pitanje kako se oblikuje savremeno društvo prateći iskustva iz prošlosti, ali i otvarajući pitanja od važnosti za društveni, kulturni, politički i antropološki razvoj čoveka. Ako se prepoznaje i razume budućnost, veći su izgledi da će svako pronaći i osmisliti svoje mesto u velikim civilizacijskim i istorijskim događajima, koji već prožimaju i oblikuju svakodnevni život. Studije budućnosti treba da podstaknu i razviju interesovanje i debatu o najznačajnijim pravcima kretanja treće decenije 21. veka i da studentima omoguće uvid u najvažnija pitanja koja će se u budućnosti postavljati pred čovečanstvo. Pored sticanja brojnih i raznovrsnih znanja, Studije budućnosti za cilj imaju i da polaznicima i polaznicama obezbede sticanje mnogih praktičnih veština koje su od posebnog značaja kako za profesionalni, tako i za lični razvoj. Veštine koje stiču kroz Studije budućnosti studentima i studentkinjama pomažu da naprave prvi korak na tržištu rada, odnosno da zakorače iz sveta obrazovanja u svet rada.
Obrazovni programi za odabrane studente Beogradske otvorene škole do 2015. godine realizovani su kroz rad Odeljenja za napredne dodiplomske studije (DAUS). Formiranje Odeljenja za napredne dodiplomske studije, kao i njegov razvoj, prati formiranje i razvoj same Beogradske otvorene škole. Beogradska otvorena škola nastala je u novembru 1993. godine kao obrazovni program Credibel banke namenjen najtalentovanijim studentima ekonomije i psihologije. Od 1996. godine menja ime u Beogradska otvorena škola. U periodu od oktobra 1996. do juna 1998. godine organizovan je Glavni program namenjen tada najboljim studentima. Od oktobra 1998. do juna 2000. godine u Školi su se paralelno izvodila dva jednogodišnja programa – Glavni i Otvoreni. U periodu od oktobra 2000. do juna 2007. organizovana su dva programa: Glavni program i Program Evropska unija i Balkan. Okosnicu Glavnog programa činili su multidisciplinarni moduli iz oblasti društvenih i humanističkih nauka, moduli veština i tutorski program, dok je program Evropska unija i Balkan bio baziran na analizi i tumačenju pravnih, političkih, ekonomskih i kulturnih aspekata razvoja evropske ideje i procesa evropskih integracija. Ova vrsta programa nije postojala u tadašnjem formalnom obrazovnom sistemu Srbije. Jednogodišnji akademski program Multidisciplinarnih dodiplomskih studija organizovan je u periodu od oktobra 2007. godine do juna 2012. godine. Bio je namenjen odabranim studentima viših godina studija, koji su želeli da prošire svoja znanja u oblasti građanske kulture, vrednosti građanskog društva i evropskih integracija, kao i da steknu veštine koje im mogu koristiti u budućem profesionalnom radu. Program Studije budućnosti počinje da se realizuje od akademske 2012/2013. godine i do danas ima za cilj da studente upozna sa glavnim globalnim trendovima i izazovima pred kojima se nalazi savremeni svet, ali i da im omogući sticanje veština važnih za profesionalni i lični razvoj.
Cilj programa Studije budućnosti jeste da svake godine istaknutim studentima i studentkinjama omogući sticanje novih prilika, znanja i veština, a koje su im od ključnog značaja za dalji profesionalni i lični razvoj. Ovaj sveobuhvatni cilj se ostvaruje kroz više potciljeva koji se reflektuju u različitim celinama programa. Tako studenti i studentkinje kroz program Studije budućnosti stiču nova znanja i veštine, imaju priliku da sarađuju sa istaknutim mentorima i mentorkama, dobijaju psihološku podršku i još mnogo toga.
Program je namenjen studentima i studentkinjama treće i četvrte godine osnovnih akademskih studija, kao i master akademskih studija svih fakulteta beogradskog univerziteta, koji program upisuju do 27. godine života. Studenti i studentkinje Studija budućnosti su oni koji žele da saznaju i nauče više, one koji žele da unaprede sebe i svet oko sebe.
Izbor generacije studenata i studentkinja na Studijama budućnosti se odvija u tri koraka.
Prvi korak podrazumeva popunjavanje formulara za prijavu i podnošenje biografije u okviru fomulara. Sve detaljne informacije se mogu pronaći na sajtu Studija budućnosti, kao podsajtu Beogradske otvorene škole.
Drugi krug podrazumeva testove ličnosti u sposobnosti koji se realizuju od strane profesionalnog psihologa.
Treći korak se odnosi na razgovor sa komisijom.
Prijave se svake godine otvaraju u maju, a za akademsku 2024/2025. godinu su otvorene od 15. maja do 30. juna 2024.
Međusobna prava i obaveze studenti i Beogradska otvorena škola regulišu sklapanjem Ugovora o pravima i obavezama studenata i Beogradske otvorene škole u toku akademske godine.
Beogradska otvorena škola se obavezuje da za studente izvede planirani program u periodu oktobar– jun, dok se studenti obavezuju da:
- redovno pohađaju predavanja i radionice na programu Studije budućnosti;
- redovno pohađaju specijalna predavanja i druge aktivnosti u okviru Studija budućnosti;
- blagovremeno i u zadatom roku izvrše sve dodeljene zadatke i preuzete obaveze;
- delimično participiraju u ukupnom iznosu od 20.000,00 dinara (sa uračunatim PDV-om), za celu akademsku godinu. Ukupan iznos može biti plaćen u 5 jednakih mesečnih rata, svaka u iznosu od po 4.000 dinara (sa uračunatim PDV-om).
Program traje jednu akademsku godinu. Realizuje se kroz organizaciju predavanja i radionica na celinama programa koji su posvećeni sticanju znanja i veština i koja se održavaju dva puta nedeljno u trajanju od po 90 minuta, kao i mentorski program i druge slobodne aktivnosti. Prvi semestar traje od oktobra do kraja decembra tekuće godine, a drugi od februara do maja naredne godine.
Raspored oktobar - maj odnosi samo na predavanja i radionice na obrazovnom programu Studije budućnosti, dok se ostale aktivnosti na programu poput mentorskog programa i drugih aktivnosti obavljaju po drugačijem rasporedu koji im se na početku akademske godine predstavlja.
Nastava se održava u prostorijama Beogradske otvorene škole, Bulevar oslobođenja 177.
Studije budućnosti je program čije teme i predavače definišu i predlažu članovi Programskog odbora, koga čine: Marinko Vučinić, Dobrivoje Lale Erić, Tamara Vlastelica, Pavle Nedić i Mina Kuzminac.
Predavači i saradnici na programu su profesori univerziteta, naučni saradnici sa različitih instituta, ljudi iz javne uprave, nevladinog sektora, medija, biznis sektora, verskih zajednica, privrede. Beogradska otvorena škola podržava angažovanje svojih alumnista koji su danas na različitim pozicijama u svim sektorim i oblastima.
Program Studije budućnosti obuhvata teme koje se tiču glavnih izazova i trendova koji utiču na razvoj čovečanstva, komparativno posmatrajući svet, Evropu, region i Srbiju. Učešćem na programu Studije budućnosti studenti i studentkinje dobijaju jedinstvenu priliku da steknu nova, različita i drugačija znanja, ali i brojne praktične veštine koje su od ključnog značaja sa uspeh u savremenom svetu. Takođe, kroz Program studenti i studentkinje dobijaju priliku da se povežu da izuzetno uspešnim pojedincima koji mogu da ih usmere, te da im omoguće pomoć i podršku u profesionalnom razvoju. Takođe, posebno je važno to što se kroz Program svake godine bližu upoznaju i povezuju studenti i studentkinje sa različitih fakulteta, te studenti i studentkinje imaju priliku da se bliže upoznaju sa studentima i studentkinjama sa drugih fakulteta, te da razmene znanja i iskustva, te oforme i višegodišnja prijateljstva.
Beogradska otvorena škola pokriva najveći deo troškova programa, a studenti participiraju učešćem u iznosu od 20.000,00 dinara (sa PDV-om) koji je moguće je platiti u 5 jednakih mesečnih rata.
Alumni organizacija osnovana je 1998. godine i danas okuplja preko 1300 nekadašnjih studenata. Cilj Alumni organizacije je da poveže nekadašnje studente BOŠ-a kako bi ojačala mrežu mladih obrazovanih lidera koji će zauzeti značajne pozicije u različitim sektorima društva i na taj način učestvovati u procesu tranzicije ka demokratiji i tržišnoj privredi.
Kvalitet BOŠ-ovih programa, znanje i veštine koje studenti steknu tokom svog obrazovanja u BOŠ-u postaju izuzetna preporuka za perspektivne poslove u brojnim oblastima. Članovi Alumni organizacije Beogradske otvorene škole su zaposleni na fakultetima, institutima, u kompanijama, bankama, vladinim institucijama, nevladinim organizacijama i političkim strankama.
Veliki broj alumnista je izgradio ili nastavlja da gradi svoju karijeru u inostranstvu, gde rade za velike korporacije, Svetsku banku, Međunarodni tribunal za ratne zločine u Hagu, itd. Znatan broj BOŠ-ovih alumnista predaje na univerzitetu i saradnici su naučnih instituta. Oni su u poziciji da šireći drugačije metode rada, utiču na razvoj i osavremenjivanje univerziteta. BOŠ-ovi studenti su asistenti, docenti, vandredni i redovni profesori na Ekonomskom fakultetu, Pravnom fakultetu, Filozofskom fakultetu, Fakultetu političkih nauka, Filološkom fakultetu, Arhitektonskom fakultetu, Elektrotehničkom fakultetu, Rudarsko-geološkom fakultetu i Fakultetu fizičke kulture. Međutim, najveći broj alumnista radi u profitnom sektoru u Republici Srbiji. Dakle, oni rade u vodećim bankama, konsultantskim kućama, brokerskim kućama, advokatskim kancelarijama, farmaceutskoj industriji, građevinskim preduzećima, itd.
Značajan broj alumnista su završili, odnosno završavaju postdiplomske studije u Sjedinjenim Američkim Državama, Velikoj Britaniji (Kembridž, Oksford, Birmingen), Italiji (Evropski univerzitet u Firenci, Univerzitet u Bolonji), Mađarskoj (Centralno-evropski univerzitet), Belgiji (Evropski koledž u Brižu), Holandiji, Švedskoj, Austriji i Nemačkoj.