Ključni dokument koji treba da obezbedi okvir za pravednu energetsku tranziciju u Srbiji je u izradi bez održavanja javne rasprave, uz ograničene mogućnosti da javnost i predstavnici civilnog društva utiču na njegovu sadržinu. Organizacije Beogradska otvorena škola (BOŠ), Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) i Fondacija BFPE za odgovorno društvo su zbog toga donele odluku da neće dalje učestvovati u davanju svojih komentara na dokumenta nastala u sklopu radne grupe na projektu “Dijagnostika pravedne tranzicije”.

Ministarstvo rudarstva i energetike je, pre više od dve godine, obrazovalo Radnu grupu za realizaciju projekta Dijagnostika pravedne tranzicije u Srbiji, koji treba da omogući dijalog sa ciljem pronalaska zajedničkog odgovora na to kako da se smanji gubitak radnih mesta, na vreme sprovede prekvalifikacija radnika i radnica i diversifikuju izvori prihoda u gradovima i opštinama koji se oslanjaju na proizvodnju uglja. Radna grupa nije se sastajala od sredine 2022. godine sve do prošle sedmice, kada je održan sastanak o novoj, značajno izmenjenoj verziji dokumenta Dijagnostika pravedne tranzicije Srbije sa Akcionim planom, koja je članovima dostavljena samo tri dana ranije. Članovi Radne grupe su isprva dobili samo tri radna dana, a nakon intervencije predstavnika civilnog društva, svega sedam radnih dana za čitanje i komentarisanje dokumenta.

Povrh toga, odlučeno je da se ovako važan dokument usvoji bez prethodno sprovedene javne rasprave. Akcioni plan je mera koja je predviđena Integrisanim nacionalnim planom za energetiku i klimu (INEKP), te je i u opisu mere navedeno da su za usvajanje Akcionog plana ključne konsultacije sa zainteresovanim stranama. Međutim, javnost na osnovu opisa navedene mere, u koju je mogla da ima uvid u toku javne rasprave i nakon usvajanja INEKP-a, nije mogla da stekne adekvatan uvid u sadržaj Akcionog plana za pravednu tranziciju. Takođe, predviđeno je da rok za usvajanje Akcionog plana ne može biti duži od 90 dana od dana usvajanja INEKP-a. Kako je INEKP usvojen krajem jula 2024. godine, ovaj rok je istekao.

Mere navedene u Akcionom planu imaju dalekosežne uticaje na zapošljavanje, obrazovanje, ekonomiju i životnu sredinu, zbog čega je nedopustivo da se ovaj dokument donese bez sprovođenja javne rasprave i davanja prilike javnosti da se upozna sa merama i utiče na sadržaj dokumenta. Posebno je važno da se sa dokumentom upoznaju građani u opštinama koje ekonomski zavise od eksploatacije uglja, kao i zaposleni u sektoru energetike imajući u vidu da dokument “Dijagnostika pravedne tranzicije” prepoznaje 1846 direktno ugroženih i do 2713 indirektno ugroženih radnih mesta.

Organizacije civilnog društva ne žele da davanjem komentara pruže dalji legitimitet nedovoljno participativnom procesu koji neće pružiti priliku javnosti da utiče na sadržaj Akcionog plana za pravednu tranziciju. Učešće predstavnika civilnog društva u Radnoj grupi ne može da zadovolji kriterijum učešća javnosti u donošenju i usvajanju Akcionog plana za pravednu tranziciju. Konačno, ovako sproveden proces nije u skladu ni sa standardima i smernicama koje se odnose na učešće zainteresovane javnosti, a koje je odredila Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), uz čiju podršku se ovaj projekat sprovodi.

Beogradska otvorena škola, Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu i Fondacija BFPE za odgovorno društvo će nastaviti da prate realizaciju ovog projekta i izradu Akcionog plana za pravednu tranziciju u okviru radne grupe, kako bi zaštitile javni interes i informisale javnost o ovom procesu. Participativan i otvoren proces koji podrazumeva delotvorno učešće javnosti u donošenju odluka ključan je preduslov za ostvarivanje pravedne energetske tranzicije u Srbiji.

Autor fotografije: Canva