Srednjoškolci u Srbiji su evroskeptici, pokazuju rezultati istraživanja Beogradske otvorene škole. Podaci pokazuju da oni ne sumnjaju u Evropsku uniju, već u izvodljivost evropskog projekta u Republici Srbiji. Dodatno, Evropska unija za njih je sinonim za uređen sistem, poštovanje pravila i jednakost šansi, što ne prepoznaju u funkcionisanju ovdašnjih javnih vlasti i institucija, kao ni u načinu života i mentalitetu sunarodnika. Stoga je članstvo Srbije u evropskoj zajednici za njih neizvesno. Sumnji u pozitivan ishod doprinosi ambivalentna percepcija odnosa između Srbije i Evropske unije zbog nedovoljno jasnog interesa koje Evropska unija ima od članstva Srbije.

Analizom prikupljenih podataka izdvojile su se tri velike oblasti važne za poimanje odnosa srednjoškolaca prema Evropskoj uniji: korpus tema u vezi s predstavom boljeg kvaliteta života (obrazovanje i zapošljavanje, zaštita životne sredine, migracije, bezbednost), identitetske teme (status Kosova* i očuvanje elemenata nacionalne kulture, poput vere, pisma, običaja i načina života) i, poštovanje pravila, koje se javlja kao horizontalna tema.

Informisanost srednjoškolaca o Evropskoj uniji je površna, a interesovanje postoji samo za teme intenzivno prisutne u javnosti. Uglavnom su to već dugo prisutni narativi, kao što je status Kosova*. Glavni izvori informacija su im društvene mreže, porodica i škola, čak i tradicionalni medij, poput televizijskog programa, ali im ispitanici ne veruju. Neposredno svedočanstvo je važan kriterijum u sagledavanju prikupljenih informacija i zato je lično iskustvo ili iskustvo bliske osobe (rođaci, prijatelji, vršnjaci) najveći izvor kojem veruju. Kada je u pitanju Evropska unija, prevashodno veruju vršnjacima koji žive ili se školuju u državama članicama.

Evropsku uniju su ispitanici doživeli uglavnom pozitivno, naročito kada je reč njenoj mogućnosti da stanovništvu obezbedi kvalitetne uslove za život (materijalnu sigurnost, čistu životnu sredinu i bezbedno okruženje). Jasno im je da je reč o interesnoj i političkoj, a ne kulturnoj zajednici, ali ipak opasnosti od članstva u evropskoj porodici vide, između ostalog, u ugrožavanju elemenata nacionalnog identiteta i kulture. Ispitanici su otvoreni za promene, i pored evidentnog straha, ali ne na nivou političke zajednice, već na ličnom planu. U neku ruku ideja pristupanja Uniji, za njih je svedena na lični čin.

Preporuke nastale iz istraživanja su:

• Potrebno je primeniti modele rada sa srednjoškolcima koji bi istovremeno bili informativni, omogućili aktivno uključivanje, timski rad i kreativno stvaralaštvo. Neophodno je obraditi teme društvenog angažmana na način prijemčiv srednjoškolcima sa fokusom na rešenja. Simulacije i izlaganje zamišljenom iskustvu su jedan način. Prezentacija priče i primeri vršnjaka iz EU npr. o volontiranju, udruživanju zarad javnog interesa je još jedan način. Realne priče, tj. gostovanja društveno aktivnih srednjoškolaca ili studenata iz Srbije su takođe način obrade ove teme.
• Fokus treba da bude na životnim temama, što konkretnijim, istovremeno prilagođen lokalnom kontekstu i nivou znanja i interesovanjima srednjoškolaca. Teme karijerinog vođenja (obrazovanje i zapošljavanje), zaštite životne sredine i bezbednosti (lične sigurnosti) imaju potencijal za pozitivan prijem među srednjoškolskom populacijom.
• Potrebno je sagledavanje odabrane teme iz više izvora. U tom smislu važno je podsticati iznošenje ličnih iskustava u vezi sa odabranim temama ili npr. eventualnim putovanjima u EU, ukoliko tema dozvoli. Pored toga, poželjno je da se podstiče razgovor o iskustvima bliskih vršnjaka ili rođaka, pre svih onih koji žive ili rade u EU. Važno je uključiti mlađe stručnjake, zatim strance koji žive u Srbiji, diplomate ili predstavnike civilnog društva (poželjno omladinske aktiviste), jer su takođe neposredni akteri reformskih procesa u Srbiji, a stručnost koju poseduju, takođe, važna karakteristika izvora od poverenja.
• O rezultatima istraživanja, ali i tome zašto je danas članstvo Srbije u Evropskoj uniji važno za sve mlade, na Lokalnom omladinskom forumu održanom u Beogradu, razgovarali su Nikola Burazer, izvršni urednik portala European Western Balkans, Aleksandar Bogdanović, istraživač u Beogradskoj otvorenoj školi, Maša Vračar, članica upravnog odbora Krovne organizacije mladih Srbije i Đorđe Gajić, politikolog i vršnjački edukator, dok j razgovor moderirala Tamara Arsić, projektna menadžerka u Beogradskoj otvorenoj školi.

Događaj je održan u okviru programa „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji - Europe ASAP“, uz podršku Švedske.

Istraživanje je sprovela Beogradska otvorena škola, a u celosti je dostupno putem sledećeg linka.