Druga najtoplija godina u istoriji merenja u Srbiji, prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda bila je 2022. godina, dok je čak 7 od 10 najtoplijih zima u Srbiji zabeleženo od početka ovog veka. Dekarbonizacija, odnosno, napuštanje uglja i ostalih fosilnih goriva kao primarnih izvora za proizvodnju energije jeste prioritet u borbi protiv klimatskih promena, budući da su fosilna goriva primarni izvor emisija gasova sa efektom staklene bašte, odnosno gasova koji uzrokuju globalno zagrevanje.

U slučaju Srbije, ovo neće biti nimalo lako uzevši u obzir u kojoj se meri naš energetski sistem oslanja na lignit (vrsta smeđeg uglja koji se iskopava u Kolubarskom i Kostolačkom basenu), pre svega za proizvodnju električne energije. Po ovom parametru, Srbija se nalazi na visokom šestom mestu na svetu, jer oko 70 odsto električne energije dobija iz lignita. Sagorevanje lignita ne samo da presudno doprinosi emisijama gasova sa efektom staklene bašte, već uzrokuje i veliko zagađenje životne sredine, pre svega vazduha.

Termoelektrana „Nikola Tesla” jedan je od najvećih emitera sumpor-dioksida u svetu.U decembru 2021. godine, prilikom dramatičnog pada proizvodnje struje u termoelektranama, uzrokovanog problemima sa dopremanjem lignita do termoelektrane „Nikola Tesla” i lošim kvalitetom lignita, argument o lignitu kao lako dostupnom resursu „pada u vodu”.

Važno je istaći i da kao društvo utrošimo tri do četiri puta više energije od država u Evropskoj uniji da postignemo isti ekonomski rezultat. Energiju rasipamo kako u proizvodnji i prenosu, tako i kroz potrošnju, posebno uzevši u obzir loše stanje termoizolacije u našim domaćinstvima.

Srbija se, kao država kandidat za punopravno članstvo u Evropskoj uniji, po pitanju dekarbonizacije ugleda i usklađuje sa evropskom politikom borbe protiv klimatskih promena. Nacionalnim energetskim i klimatskim planovima (eng. „NECPs”) sve države članice Unije udruženo doprinose ispunjenju vizije Evrope kao klimatski neutralnog kontinenta najkasnije do 2050. godine. Svi segmenti društva moraju da se usklade sa ovim ciljem – proizvodnja energije, industrija, saobraćaj, proizvodnja hrane, itd. Nacionalni energetski i klimatski planovi osmišljeni su upravo kao sredstvo da se pomire ciljevi obezbeđivanja stabilnog snabdevanja energijom i ciljevi očuvanja životne sredine i borbe protiv klimatskih promena.

Srbija je otpočela proces izrade ovog dokumenta, a svrha ovog plana je da definiše ciljeve do 2030. godine sa projekcijama do 2050. godine za povećanje energetske efikasnosti i udela obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji energije, ciljeve za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, ali i da ponudi konkretne politike i mere za njihovo ispunjavanje.

Od sadržaja dokumenta zavisiće izvori i cene po kojima ćemo se snabdevati energijom. Od našeg Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana (INEKP) zavisi u kojoj će meri građani moći da se uključe u pitanje energetske tranzicije, kako da sami obezbede proizvodnju energije za svoje domaćinstvo, ili plasiraju svoju proizvodnju energije tržištu. Dokument će definisati i način na koji će se grejati naša domaćinstva, da li će se i kojim tempom odvijati radovi na renoviranju naših zgrada i kuća, ugradnji fasada i nove stolarije. Od INEKP-a zavisi i kako će se privreda snabdevati energijom, a uticaće i na to da li ćemo i na koji način pomoći našim najugroženijim sugrađanima da podmire svoje potrebe za električnom i toplotnom energijom i obezbede svoje elementarne potrebe. Konačno, uspešnost sprovođenja mera iz ovog dokumenta pokazuje možemo li da zaštitimo sebe i našu decu od klimatskih promena.

Energetska i klimatska politika stanuje na svim adresama u Srbiji. Međutim, da li svi i učestvujemo u njenom definisanju? Od toga u kojoj će se meri stanovništvo i uključiti u njeno donošenje, zavisi da li će i u kojoj meri ta politika biti u njihovom interesu. Posao izrade Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana je u nadležnosti Ministarstva rudarstva i energetike koje je započelo proces u martu 2021. godine. Dve godine kasnije, uprkos brojim najavama, dokument još uvek nije usvojen niti je stavljen na javnu raspravu. Prema najnovijim najavama, javna rasprava sledi – uskoro. Kada se to dogodi, prepoznaj njen značaj i uključi se!

Tekst možete pročitati u novinama Nedeljnik. Link vesti

Izvor fotografije: Freepik.com