Sistem trgovine emisijama Evropske unije (EU ETS) predstavlja jedan od najznačajnijih mehanizama za borbu protiv klimatskih promena od stupanja na snagu 2005. godine. Njime se utvrđuje maksimalna količina emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG), uspostavljajući pritom cenu i tržište emisijama GHG. Pored dobrih rezultata, postoje međutim i brojni rizici, poput „izmeštanja ugljen-dioksidaˮ. U svrhu borbe protiv ovog fenomena uveden je Mehanizam regulisanja prekograničnih emisija ugljenika (CBAM), koji uvodi oporezivanje emisija nastalih prilikom proizvodnje dobara van EU, sa ciljem da izjednači cene domaćih i inostranih proizvoda i time stvori fer unutrašnje tržište Evropske unije. 

EU ETS i CBAM imaju zajednički cilj – smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte u istim sektorima i proizvodima. Trenutno je CBAM ograničen na šest sektora, ali proširenje njegovog delokruga na sve proizvode obuhvaćene EU ETS-om se očekuje do kraja 2030. Povezanost ova dva mehanizma se vidi i na primeru izuzeća od primene od CBAM-a. Bitno je napomenuti da je izuzetak od primene moguć isključivo na nivou države, a ne pojedinačne kompanije ili preduzeća. 

Više o Sistemu trgovine emisijama Evropske unije, nalazi se u rubrici EkoReflektor na našem sajtu zaživotnusredinu.bos.rs koji je deo petogodišnjeg projekta ,,Zajedno za životnu sredinu’’.  

Kako funkcioniše EU ETS i na koji način je povezan sa CBAM-om, možete pronaći u našem tekstu OVDE. 

Autor fotografije: Beogradska otvorena škola