Mehanizam regulisanja prekograničnih emisija ugljenika (Carbon Border Adjustment Mechanism  - CBAM) nalaže oporezivanje ugrađenih emisija sa efektom staklene bašte (GHG) u proizvode koji se uvoze na tržište Evropske unije. Uvođenje CBAM-a imaće značajan uticaj na socio-ekonomsku sliku država koje nisu članice Evropske unije, u zavisnosti od njihovog ukupnog izvoza proizvoda obuhvaćenim CBAM-om na tržište EU i od stepena dekarbonizacije. 

Države Zapadnog Balkana su među najranjivijim zemljama koje su pogođene stupanjem na snagu CBAM mehanizma. Proizvodi obuhvaćeni uredbom o CBAM-u, poput industrija gvožđa i čelika, aluminijuma, kao i izvoz električne energije činili su preko 5% ukupnog izvoza Srbije u EU u 2019. godini. Napomenimo, da je Evropska unija jedan od najvećih trgovinskih partnera Srbije, čime prilagođavanje naše zemlje na pomenuti mehanizam ima veliki značaj za kompanije koje svoje poslovanje ostvaruju u našoj državi. 

Iako je Srbija usvojila Zakon o klimatskim promenama 2021. godine, još uvek nisu doneti podzakonski akti koji bi obezbedili kompanijama da prate, verifikuju i izveste o svojim emisijama. Budući da naša zemlja još uvek nije uskladila svoju regulativu u domenu klimatske politike sa EU, srpske kompanije neće biti sposobne da prate, verifikuju i prijave svoje emisije. Ovo stvara potencijalni rizik od naplate takse izjednačene sa taksom koja bi se primenila na 10% najvećih emitera GHG unutar Evropske unije, što bi bio dodatni udarac za veliki deo privrede koji ostvaruje profit zahvaljujući izvozu u evropske zemlje.  

Više o uticaju CBAM-a na trgovinske partnere Evropske unije, kao i na pripremljenost Srbije mižete pročitati u rubrici EkoReflektor na našem sajtu zazivotnusredinu.bos.rs koji je deo petogodišnjeg projekta ,,Zajedno za životnu sredinu’’.

Kakav je uticaj CBAM-a na države koje nisu članice EU, koji je ključan mehanizam koji Srbija treba da razvije kako bi se prilagodila CBAM-u, kao i da li se Srbija može osloboditi primene naplate takse za ugrađene emisije, čitajte u našem tekstu OVDE. 

Autor fotografije: Beogradska otvorena škola