Rebalansom budžeta za 2023. godinu smanjen je ukupan budžet Ministarstva zaštite životne sredine za 4 milijarde dinara, i sada iznosi 14,13 milijardi dinara umesto prvobitno usvojenih 18,34 milijardi.

Podsetimo se, i rebalansom budžeta 2022. godine smanjen je budžet ovog Ministarstva, a umesto objašnjenja zašto su neopravdano smanjene određene budžetske stavke prošle godine, dobili smo novo drastično smanjenje. Da li to znači da su realni problemi svih građana Srbije u oblasti zaštite životne sredine zanemareni, kao i preporuke Evropske komisije?

Krajem prethodne godine svedočili smo vestima da je povećan budžet Ministarstva zaštite životne sredine na osnovu Zakona o budžetu RS za 2023. godinu, kako bismo prethodne nedelje saznali da je Narodna skupština usvojila Izmene i dopune zakona o budžetu za 2023. godinu. Zanimljivo je da su ovim rebalansom povećani ukupno planirani prihodi, a ministar finansija Siniša Mali, gostujući u Dnevniku RTS-a izjavio je da je dobra vest za građane Srbije je što su nam prihodi za 2023. godinu veći od planiranih za više od 60 milijardi dinara, a da će se taj novac usmeriti na povećanje životnog standarda građana Srbije, odnosno na povećanje plata i penzija.

Korak napred, nazad dva

Kada se radi o pitanjima zaštite životne sredine, budžetska stavka smanjenje zagađenja vazduha iz individualnih izvora je sa 170 miliona smanjena na nešto više od 99 miliona dinara, a ni u oblasti otpada situacija nije pozitivnija. Integrisano upravljanje otpadom, otpadnim vodama, hemikalijama i biocidnim proizvodima pretrpelo je smanjenje za više od 4,5 milijardi dinara, dok je usluga izmeštanja i trajnog zbrinjavanja opasnog otpada sa 900 na 600 miliona dinara.

Kao što je Koalicija 27 i ranije naglašavala – smanjenjem budžeta u ovim oblastima ne ispunjavaju se ciljevi propisani Programom upravljanja otpadom u RS za period od 2022 – 2031. godine, i ne samo da su ove mere u suprotnosti sa postavljenim ciljevima, već se nastavlja i praksa neadekvatnog odlaganja otpada bez uslova kontrole na nesanitarnim deponijama.

Da li većina građana Srbije ima ekološka vozila, ili je realnost drugačija?

Ukupno smanjenje budžeta bilo bi još veće, da se novim rebalansom nisu povećale određene prihvatljive, ali i one manje prihvatljivije budžetske stavke. Pored povećanja budžeta za sanaciju i zatvaranje nesanitarnih deponija  i za realizaciju projekata izgradnje sistema upravljanja otpadom, iznos je povećan i za: podsticaje za kupovinu ekološki prihvatljivih vozila sa 300.000.000 na 444.000.000 dinara, a identično povećanje odnosi se i na subvencije privatnim preduzećima. Uzimajući u obzir da ovakav tip automobila u Srbiji sebi može da priušti relativno mali broj ljudi, kao i da je njihov doprinos zagađenju vazduha neuporediv u odnosu na industriju i energetiku, Koalicija 27 smatra da postoje mnoge zabrinjavajuće i svrsishodnije oblasti, koje zahtevaju povećanje budžeta. Ne treba zanemariti ni to da se struja za ekološki „prihvatljiva“ vozila u Srbiji za sada najvećim delom dobija iz ekološki „neprihvatljivih“ izvora – sagorevanjem fosilnih goriva.

Rebalans budžeta doneo je i druga smanjenja sredstava, ali i potpuno brisanje određenih stavki iz dokumenta kao što je deo Zelena agenda – iz koga su u potpunosti izbačene stavke podrška projektima civilnog društva u oblasti zaštite životne sredine u visini 50 miliona dinara, ali i edukativne aktivnosti u implementaciji Zelene agende u saradnji sa obrazovnim institucijama u visini 15 miliona.

Koalicija 27 zagovara i podstiče učešće javnosti u procesu pristupnih pregovora naše zemlje sa Evropskom unijom u poglavlju 27 i predlaže rešenja koja će doprineti zaštiti i unapređenju životne sredine i kvalitetu života građana/ki. Koalicija 27 izdaje godišnji Izveštaj iz senke koji prati objavu Izveštaja Evropske komisije i napredak reformi u oblasti zaštite životne sredine, ali koji daje i pregled najvažnijih preporuka za svaku oblast Poglavlja 27.

Izvor fotografije: Freepic