Svake godine, 2. februara, obeležava se Svetski dan vlažnih područja, posvećen zaštiti ovih vrednih ekosistema. Ramsarska konvencija, doneta 1971. godine u iranskom gradu Ramsaru, ima za cilj očuvanje međunarodno značajnih močvarnih područja, posebno kao staništa ptica močvarica, koja ova područja koriste kao odmorišta, zimovališta i prolazna stajališta. Danas, više od 170 država učestvuje u ovoj globalnoj inicijativi. 

Ramsarska područja su međunarodno priznate lokacije od strateškog značaja za očuvanje prirode, voda i biološke raznovrsnosti. Obuhvataju različite ekosisteme kao što su močvare, bare, jezera, reka, livade i obalna područja i igraju ključnu ulogu u očuvanju biodiverziteta i ekosistema. Njihovi glavni stanovnici su ptice, koristeći ova područja kao odmorišta, zimovališta i prolazna stajališta. 

Osim biološkog značaja, Ramsarska područja imaju i druge vredne aspekte: ona se nazivaju „bubrezima planete“ zbog svog kapaciteta da prečišćavaju vode, veoma su značajna za odbranu od poplava, pružaju prostor za ekološki turizam i slično. Različite aktivnosti, poput ribolova, šetnji, biciklizma ili vožnje rečnim brodom, organizovanje radionica i drugih događaja, sa jedne strane omogućavaju posetiocima da dožive jedinstvenost ovih prirodnih bogatstava, a sa druge strane doprinose finansijskoj  održivosti Ramsarskih područja, obezbeđujući neophodna sredstva za njihovu dugoročnu zaštitu.

Zemlje koje potpisuju Ramsarsku konvenciju obavezuju se na očuvanje i održivo upravljanje tim područjima, kako bi se osiguralo njihovo dugoročno očuvanje vitalnih ekoloških funkcija i blagostanja za ljude i životnu sredinu. Iz Srbije, 11 područja je upisano na ovu listu i to su: SRP "Obedska bara, SRP "Ludaško jezero", SRP "Carska bara-Stari Begej", SRP "Gornje Podunavlјe", SRP "Slano Kopovo", SRP "Zasavica", SRP "Labudovo okno", SRP "Peštersko polјe", PIO"Vlasina", SRP "Kovilјsko-petrovaradinski rit", i poslednji je na ovu listu uvršten Nacionalni park “Đerdap”, 2020. godine. 

Jedno od najstarijih Ramsarskih područja u Evropi je Obedska bara u Sremu, koja je sačinjena od raznovrsnih staništa i važno je područje za ptice (Important Bird and Biodiversity Area - IBA).  Beleške prirodnjaka s kraja 19. i početkom 20. veka, pokazuju da se ovde tokom sezone gnežđenja okupljalo i do 4.500 parova crnog ibisa. Usled pogoršanja stanja staništa, tokom šezdesetih godina prošlog veka, gnežđenje crnog ibisa na Obedskoj bari je prestalo. 

                 Izvor fotografije: MIS

Da bi se uradila revitalizacija i sanacija staništa pokrenut je sveobuhvatni višedecenijski projekat "Povratak ibisa", u kom učestvuju Mladi istraživači Srbije, zajedno sa Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode, Pokrajinskim sekretarijatom za urbanizam i zaštitu životne sredine Vojvodine i JP Vojvodinašume. Uspešnoj revitalizaciji staništa doprinelo je uključivanje lokalne samouprave Opština Pećinci, brojnih nacionalnih i međunarodnih institucija i fondacija i naročito učešće volontera, što je omogućilo da se posle skoro 50 godina odsustva na Obedsku baru vrate retke vrste ptica, kao što su crni ibis (ražanj) i čaplja kašikara (kašičar).

Od 1997. godine se na Obedskoj bari redovno organizuje međunarodni kamp "Ptičji eldorado" koji okuplja volontere iz Srbije i celog sveta. Projekat Mladih istraživača Srbije na Obedskoj bari dobio je brojna nacionalna i međunarodna priznanja, ističući se kao primer dobre prakse u uključivanju volontera u zaštitu prirode. Posebno se ističe kao uspešan model saradnje između upravljača zaštićenog područja, lokalnih zajednica, institucija i volontera i pokazuje da je neophodna zajednička briga ovim staništima kako bi se očuvala njihova vrednost.

Tekst je nastao u okviru rubrike "EkoReflektor" na sajtu zazivotnusredinu.bos.rs.

Autor: Mladi istraživači Srbije