Na konferenciji održanoj 15. novembra predstavljen je treći po redu izveštaj „Srbija 2030: Malo vremena dosta izazova - Da li je Srbija odredila svoj razvojni put?“. Predstavljeni izveštaj je struktuiran prema osam prioritenih celina koje su identifikovane u izveštaju „Srbija 2030: razvojni prioriteti – izveštaj nedržavnog sektora”, koji je objavljen 2020. godine. U okviru svake prioritetne celine urađena je procena napretka u određenim prioritetnim potciljevima, kao i promene u strateškom, zakonodavnim i institucionalnom okviru za sprovođenje pojedinačnih ciljeva održivog razvoja. Još jedna novina u izveštaju je i analiza usklađenosti Programa ekonomskih reformi za period od 2023. do 2025. godine.  

Cilj izveštaja je da najznačajnijim društvenim akterima, poput civilnog društva, poslovnog sektora, akademske i istraživačke zajednice, profesionalnih udruženja, medija i građana, omogući prostor za opštedruštveni dijalog o usklađivanju razvojnih prioriteta Srbije sa ciljevima sadržanim u Agendi za održivi razvoj 2030, jer pruža sveobuhvatni pregled napretka naše zemlje u ostvarivanju željene održivosti. Agenda 2030 usvojena je 2015. godine,  i temelji se na tri osnovna stuba: iskoreniti siromaštvo, zaštititi planetu i bezbediti prosperitet za svakoga. 

Prema međunarodnim izveštajima, Republika Srbija je pokazala blagi napredak ka ispunjenju šest ciljeva održivog razvoja, a na putu je ka ostvarenju za četiri. Najproblematičnije stanje ocenjeno je za cilj 13 – Akcija za klimu, u čijem ostvarenju Srbija nazaduje. Ovo ukazuje da je neophodno uložiti dodatne napore za sprovođenje Agende 2030, što pre svega podrazumeva postavljanje ciljeva održivog razvoja u nacionalni kontekst, donošenjem Plana razvoja Republike Srbije. 

Na održajnoj konferenciji u okviru prvog panela prisutni su dali odgovor na pitanje kako napredujemo u sprovođenju Agende 2030 moderirao je Vladimir Pavlović, programski direktor Beogradske otvorene škole. Još jednom je istaknuto da problemi u primeni zakona i strategija proizilaze zbog nedostataka kapaciteta, naročito na lokalnom nivou, a da je i nedostatak finansija upečatljiv problem. Takođe, jedan od suštinskih preduslova za doprinos postizanju ciljeva održivog razvoja jeste partnerstvo između organizacija civilnog društva i javnih vlasti - ovo se posebno odnosi na razvoj dokumenata javnih politika i njihovu primenu u praksi, ali i transparentnost i pravovremenost informacija, jer bez relevantnih podataka nema smislenog procesa donošenja odluka i osmišljavanja, primene i evaluacije javnih politika. 

Kako Beogradska otvorena škola u okviru plaforme „Održivi razvoj za sve“ koordinira praćenje napretka u okviru ekološke dimenzije održivog razvoja, doprinos Monitoring izveštaju, ali i predstavljanju zaključaka na konferenciji dat je u kontekstu oblasti zaštite životne sredine. Prioriteti u reformama moraju biti usmereni na dekarbonizaciju, zelenu transformaciju i cirkularnu ekonomiju. Zeleni dogovor i Zelena agenda za Zapadni Balkan u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji predstavljaju dodatni podsticajni okvir za unapređenje reformi kojima se doprinosi ostvarivanju održivosti. Važno je istaći i da i dalje postoji vidljiv jaz između usvajanja strateških, normativnih akata i njihove primene u praksi, što je posebno vidljivo u domenu osnaživanja žena i rodne ravnopravnosti. 

Konferencija je organizovana ispred platforme „Održivi razvoj za sve“. Platformu „Održivi razvoj za sve’’ podržavaju vlade Švajcarske i Nemačke, a sprovodi je Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH, u okviru projekta „Reforma javnih finansija – Agenda 2030“. Partneri na projektu su Beogradska otvorena škola, Fondacija BFPE za odgovorno društvo, Centar za visoke ekonomske studije, Fondacija Ana and Vlade Divac, Fondacija Centar za demokratiju, Timočki omladinski centar i Smart kolektiv. 

Više fotografija sa događaja možete pogledati OVDE.

Autor fotografije: Beogradska otvorena škola