Problem zagađenog vazduha nije problem koji se pojavio nedavno i za njegovo rešavanje je potrebna saradnja Ministarstva za zaštitu životne sredine, Ministarstva rudarstva i energetike, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, lokalnih samouprava kao i svih ostalih relevantnih aktera. 

Jedna od glavnih tema konferencije je bio godišnji Izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2022. godinu koji objavljuje Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA), na osnovu kog smo tek u oktobru mesecu saznali šta smo disali u 2022. godini. Milenko Jovanović (Nacionalna ekološka asocijacija - NEA) se osvrnuo na kašnjenje sa objavljivanjem izveštaja SEPA i postavio pitanje zašto se Izveštaj ne objavljuje krajem tekuće godine na koju se Izveštaj odnosi. Milenko Jovanović se takođe osvrnuo na podatak Svetske zdravstvene organizacije da u Srbiji godišnje preko 15.000 ljudi prevremeno izgubi život zbog zagađenja vazduha. 

Branislava Matić (Institut za javno zdravlje Srbije - Batut) je skrenula pažnju na to da lokalni zavodi za javno zdravlje ne dobijaju podatke o stanju kvaliteta vazduha jer na tenderima za dobijanje finansijskih sredstava za obavljanje merenja ta sredstva dobijaju privatne laboratorije koje sasvim ne poštuju zakon i ne dele podatke sa lokalnim zavodima ili Batutom. Branislava Matić je skrenula pažnju i na to da je pored ambijentalnog aerozagađenja za građane opasnost po zdravlje i zagađenje iz individualnih ložišta u zatvorenom prostoru.

Najznačajniji izvori zagađenja su individualna ložišta, industrijsko zagađenje/zagađenje koje emituju termoelektrane, saobraćaj, otpad. Damir Dizdarević iz Beogradske otvorene škole se osvrnuo na visok nivo zagađenja koje emituju individualna ložišta i istakao da je za takvo zagađenje glavni krivac energetsko siromaštvo sa kojim se većina građana suočava s obzirom na to da lokalne samouprave ne pružaju dovoljnu podršku kada je u pitanju ulaganje u zamenu ložišta i poboljšanja energetske efikasnosti objekata.

Ivajlo Popov iz bugarske organizacije Za Zemiata (For the Earth) je prikazao prezentaciju o uticaju azot-dioksida na zdravlje ljudi i podelio dobra iskustva iz građanskog monitoringa kvaliteta vazduha.

Dan ranije, Beogradska otvorena škola je okupila preko 40 pojedinaca iz  mreže za monitoring vazduha u sredinama širom Srbije kako bi razmenili iskustva u borbi za čist vazduh i predstavili rezultate svog dosadašnjeg rada. Aktivisti su dobili smernice na koji način mogu da osmisle i unaprede svoje zagovaračke inicijative, a na osnovu diskusije definisani su glavni zaključci i prioriteti aktivističke mreže za naredni period.

Aktivistima je predstavljen senzor za merenje kvaliteta vazduha nove generacije koji će biti instaliran u gradovima i opštinama u kojima nije uspostavljen zvaničan monitoring kvaliteta vazduha. U okviru projekta Zajedno za životnu sredinu planirano je da se u narednom periodu podeli ukupno 200 novih senzora, kao i proširenje mreže aktivista sa kojima će BOŠ sarađivati. 

Trening za aktiviste i konferencija „Čoveče, ne guši se!“ je sprovedena uz finansijsku podršku fondacije Friedrich Naumann, a u sklopu projekta Lokalni akteri za čistu energiju i vazduh, koji je podržan od strane Evropske fondacije za klimu. 

Fotografije sa događaja možete pogledati: OVDE.

Autori fotografija: Zorica Popović i Bogdan Bogdanović