Jedna trećina globalno proizvedene hrane završava kao otpad. Ovo je složeni problem koji ima niz negativnih društvenih, ekonomskih i ekoloških uticaja. Hrana koju proizvodimo zahteva velike količine vode, zemlje, energije i radne snage, ostavlja značajne posledice na životnu sredinu, kada se odlaže na deponiju doprinosi i emisiji gasova staklene bašte (prvenstveno metana), a ova mešavina, bogata hranljivim materijama u kombinaciji sa atmosferskom vodom, ispira se potom u podzemne vode, prljajući je i pogoršavajući čitavu stvar. 

Grad Beograd nema poseban set mera koje se odnose na ovu vrstu otpada, a koji spada u kategoriju biorazgradivog. Neke količine biootpada prikupljenog kroz integralni sistem upravljanja otpadom se kompostiraju, pri čemu se nijedan deo ne koristi za proizvodnju energije, jer ne postoji postrojenje za pretrvaranje otpada u energiju. Zbog toga bi u Beogradu trebalo smanjiti bacanje hrane kako bi se smanjile i količine koje se odlažu. 

Društvena istraživanja su takođe otkrila da su kategorije stanovništva uzrasta 18-25 i 26-35 imala najniži rezultat u prevenciji bacanja hrane. 

Bacanje hrane je ogroman problem u Srbiji, bez jasne strategije kako da se sa njim izborimo. 

Stoga je Beogradska otvorena škola, tačnije portal za mlade Mingl koji je nastao u njenim okvirima, i Centar za unapređenje životne sredine, od novembra 2022. do februara 2023. godine sprovela projekat pod nazivom Da ne dođe do nevolje veće, budimo svesni da hrana nije smeće. Projekat je podržan od strane British Council-a, kao deo Media For Youth programa. 

U sklopu ovog projekta realizovana je kampanju podizanja svesti kako bismo publici Mingl portala predstavili šta oni, kao pojedinci i u skladu sa sopstvenim mogućnostima, svakodnevno mogu da urade kako bi smanjili količinu hrane u otpadu i tako zaštitili životnu sredinu i smanjili negativan uticaj na nju. 

Problem je ciljnoj grupi biti predstavljen u tri odvojene priče (opšti prikaz stanja sa hranom kao otpadom u Srbiji, primer dobre prakse, intervju) koje je, osim na sajtu Mingla, bio distribuiran i na Mingl Instagram stranicu. 

Paralelno sa procesom rada na tekstovima, a kao što je pomenuto, na Minglovom Instagram profilu je sprovedena kampanja u okviru koje su proizvodeni relevantni formati. 

Kako je forma kratkih videa – Instagram reels sve popularniji oblik izražavanja među mladima na društvenim mrežama, bila su pripremljena tri ovakva videa na kojima su predstavljeni „trikovi“ kako svako može doprineti smanjenju bacanja hrane. 

Pored toga, u okviru kampanje na društvenim mrežama bilo je pripremljeno i objavljeno 10 Instagram priča, kao i dva karusel posta koji će biti povezane sa glavnom temom. 

Ovaj projekat se uglavnom zasnivao na istraživanjima koja je sprovela partnerska organizacija - Centar za unapređenje životne sredine. Samo u 2021. godini realizovali su set istraživanja na temu bacanja hrane – društvena istraživanja, direktna merenja hrane u otpadu u 100 domaćinstava i u 27 komercijalnih objekata u Beogradu i pripremili Vodiče za smanjenje bacanja hrane u domaćinstvima i kantinama preduzeća.