Normativni okvir i postojeća praksa u Republici Srbiji nisu stimulativni za učešće zainteresovane javnosti u donošenju odluka. Smanjena participativnost, zajedno sa nedovoljnom transparentnošću procesa, negativno utiču, ne samo na pristupanje Srbije Evropskoj uniji, već i na demokratske procese unutar zemlje, budući da slabe kapacitete građana i građanki da doprinesu aktuelnim pitanjima od javnog interesa, poput zaštite životne sredine. Cilj analize je da ukaže na pravce poboljšanja postojeće prakse učešća zainteresovane javnosti u procesu donošenja odluka. Testiran je model „širokog procesa konsultacija“ u okviru izrade Nacrta Strategije zaštite životne sredine sa Akcionim planom. Model ima potencijal da unapredi učešće javnosti u odlučivanju u ranoj fazi, jer uključuje širi krug organizacija civilnog društva, akademske zajednice i eksperata u odnosu na formalne radne grupe, ali je za značajniji efekat neophodna dosledna primena svih pravnih akata u ovoj oblasti uz transformaciju savetodavnih akata u vezi sa učešćem javnosti u obavezujuće.

Autori: Sanja Ilić, Aleksandar Bogdanović