Životna sredina je temelj zdravog života. Kvalitet vazduha koji udišemo, vode koju pijemo i zemlja na kojoj uzgajamo hranu zavisi od toga koliko pažljivo brinemo o prirodnim resursima oko nas. Svakim danom svedočimo promenama klimatskih uslova, gubitku biodiverziteta, zagađenju i degradaciji resursa, što direktno utiče na naše zdravlje i kvalitet života.  

Zbog toga o životnoj sredini treba pažljivo da odlučujemo i dugoročno planiramo kako raspolažemo i čuvamo resurse koje iz nje koristimo. 

Strategija zaštite životne sredine Republike Srbije za period od 2024. do 2033. godine je upravo taj krovni, najviši dokument javne politike u našoj zemlji kojim naše društvo treba da se opredeli kakav odnos zauzima prema životnoj sredini.  

Proces izrade Strategije je započelo Ministarstvo zaštite životne sredine u januaru 2023. godine, i okupilo veliki broj ministarstava, institucija i četiri organizacije civilnog društva među kojima je i Beogradska otvorena škola. 

Strategiju prati akcioni plan koji sadrži aktivnosti koje bi trebalo sprovesti do 2028. godine kako bi se unapredilo postojeće stanje životne sredine, zaštitila prirodna dobra i doprinelo boljem kvalitetu života građana u Srbiji. 

U skladu sa Sofijskom deklaracijom, u Strategiju su integrisani ciljevi Zelene agende za Zapadni Balkan, kao i mere koje su neophodne za dalje usklađivanje sa propisima i standardima Evropske unije iz oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena. Strategija se fokusira na šest ključnih oblasti: 

 1. Klimatske promene i dekarbonizacija — smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove, uz efikasnije korišćenje energije i prelazak na čistije i obnovljive izvore energije. 

 2. Cirkularna ekonomija — industrijska simbioza, iskorišćenje otpada, odgovorna reciklaža, održiva proizvodnja, inovacije, eko-dizajn, zelene javne nabavke i efikasna upotreba resursa. 

 3. Smanjenje zagađenja životne sredine —  poboljšanje kvaliteta vazduha, vode i zemljišta, smanjenje industrijskog zagađenja i upravljanje rizikom, upravljanje hemikalijama, smanjenje buke u životnoj sredini, jonizujuće i nejonizujuće zračenje. 

 4. Zaštita biodiverziteta i ekosistema —  zaštita i održivo upravljanje prirodnim resursima, uključujući održivo upravljanje i zaštitu šuma, zaštićenih područja i divljih vrsta. 

 5. Održiva poljoprivreda —  uticaj poljoprivrede na životnu sredinu, bezbednost hrane, održiva proizvodnja hrane, organska hrana, upotreba pesticida i đubriva.

 6. Horizontalna pitanja —  reforma javne uprave, upravljanje javnim finansijama, program ekonomske reforme, informisanje i učešće javnosti, izveštavanje i pristup pravdi u oblasti životne sredine. 

Nadležna institucija za izradu Strategije je Ministarstvo zaštite životne sredine, ali je zbog  obima i kompleksnosti ovog dokumenta neophodna saradnja i koordinacija sa drugim ministarstvima poput Ministarstva rudarstva i energetike, Ministarstva zdravlja, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstva finansija i drugih aktera koji će učestvovati u primeni i praćenju sprovođenja akcionog plana. 


Iako je Nacionalni program zaštite životne sredine prestao da važi 2019. godine, postupak izrade strategije kojom se uređuje i planira razvoj u oblasti zaštite životne sredine započet je tek prošle godine. Paralelno sa tim, Beogradska otvorena škola je, zajedno sa partnerima, organizovala niz konsultativnih sastanaka sa organizacijama civilnog društva nastojeći da unapredi transparentnost procesa i uključi veći broj organizacija u donošenje odluka o temama koje su od izuzetne važnosti za svakodnevni život građana. 

Sastanci su bila prilika da organizacije iznesu svoje predloge i primedbe u ranoj fazi izrade nacrta Strategije, koji su potom i prosleđeni resornom ministarstvu. U ovim konsultacijama učestvovalo je preko 30 organizacija civilnog društva koje su pokazale da postoji značajan prostor za unapređenje radne verzije Strategije, naročito u pogledu nedovoljnih finansijskih sredstava za realizaciju definisanih ciljeva.  

Pored toga, učesnici su se usaglasili da bi Strategija trebalo da unapredi dostupnost podataka o stanju životne sredine građanima, te da je potrebna intenzivnija saradnja institucija sa civilnim društvom budući da realizacija postavljenih ciljeva zahteva aktivnu međusektorsku saradnju svih relevantnih aktera. Proces razvoja novog strateškog okvira za zaštitu životne sredine je prilika za Republiku Srbiju da u svoja dokumenta javnih politika integriše ciljeve Zelene agende, ali i definiše razvojne prioritete u korišćenju i očuvanju prirodnih resursa.  

Sada izrada Strategije ulazi u završnu fazu, kroz proces javne rasprave.

Sada je javnost na potezu! 

Javna rasprava otvara prostor da svi mi, građani i građanke Republike Srbije, izrazimo svoje potrebe i stavove o zaštiti životne sredine i na taj način pokrenemo preko potreban dijalog o pitanju koje, s razlogom, poslednjih godina zauzima značajan prostor u javnosti.  

Sada imamo priliku da doprinesemo konkretnim sistemskim i dugoročnim rešenjima. Zbog toga pozivamo građane i predstavnike udruženja da se uključe u Javnu raspravu o Nacrtu Strategije zaštite životne sredine i daju svoj doprinos održivijoj budućnosti za nas i buduće generacije. 

Kako možeš da se uključiš?

Javna rasprava je počela danas i trajaće do 24. decembra 2024. godine. Svoje komentare možete uputiti Ministarstvu zaštite životne sredine, tako što ćete preuzeti OBRAZAC za komentare i sugestije, zatim popuniti i poslati na mejl adresu sekretarijat@eko.gov.rs ili poštom na adresu: Ministarstvo zaštite životne sredine – Sektor za međunarodnu saradnju i klimatske promene, Omladinskih brigada 1, 11070 Novi Beograd, sa naznakom: „Javna rasprava - Predlog strategije zaštite životne sa Akcionim planom”.

Sve informacije o učešću u javnoj raspravi o predlogu Strategije zaštite životne sredine, možete pronaći na sajtu Ministarstva ekologija.gov.rs.